Мртви похођани 0001    Колико је Дувно и Лијевно, 0002    Колико је дуго и широко, 0003    Копчића је сама половица. 0004    Нема куле ни липше ни више 0005    Ко је кула Тодоровић Јанка. 0006    У кули му до девет синова 0007    Кано девет златних паунова 0008    И десета кћерца јединица, 0009    Миличица, једна мизимица. 0010    Просили је свати са свих страна: 0011    Једни просе од Габеле старе, 0012    А други су од Мостара била, 0013    А трећи су од Босне поносне, 0014    А четврти од прве комшије; 0015    Пети просе шера Сарајева, 0016    А шести су од равне Индије. 0017    Бабо даје шеру Сарајеву; 0018    Мајка даје за прву комшију; 0019    Браћа дају у равну Индију, 0020    За јунака Карамфил-Ивана; 0021    Двори су му од сувога злата, 0022    А авлија од сама мрамора. 0023    Па су браћа секи бесидила: 0024    „Хајде, секо, у Индије равне! 0025    Ми ћемо те, секо, облазити, 0026    Облазити сваке годинице, 0027    У години сваке половине, 0028    Половини свакога мисеца, 0029    У мисецу сваке недељице, 0030    У недељи сваког била дана.“ 0031    Оде Мила у Индије равне 0032    За јунака Карамфил-Ивана. 0033    Мало вриме за тим постојало, 0034    Мало вриме, недељица дана, 0035    Иза тога куга ударила: 0036    Куга мори по Лијевну билу, 0037    По Лијевну, по турскому граду; 0038    Куга мори и старо и младо, 0039    И раставља и мило и драго, 0040    И умори Миличину браћу: 0041    Девет браће, девет соколова, 0042    И десетог остарила бабу. 0043    Иза тога постојало вриме, 0044    Мало вриме: по године дана, 0045    Јетрве су Милу позлобиле: 0046    „О Милице, наша невистице! 0047    Да си била своме роду драга, 0048    Когод би ти и од рода доша, 0049    Когод би ти доша и обаша!“ 0050    То је Мили врло мучно било. 0051    Бога моли Милица госпоја, 0052    Бога моли девет годин дана, 0053    Пости млада петак и суботу, 0054    Да њој когод и од рода дође. 0055    Бога моли, Бога домолила: 0056    Бог спремио с неба два анђела, 0057    Два анђела, до дви своје слуге, 0058    До Ружице, до бијеле цркве, 0059    Па је њима тихо бесидио: 0060    „Да вам бора, два моја анђела, 0061    Два анђела, до дви моје слуге! 0062    Ви хајдете с неба на земљицу 0063    У кочијам од сувога злата 0064    До Ружице, до бијеле цркве. 0065    Гди нађете девет добрих гребља, 0066    Свих је девет таких и једнаких, 0067    Девет добрих отворите греба, 0068    Од мртвих их учините живе, 0069    Од покрова скројите хаљине. 0070    Од земљице скувајте погачу, 0071    А од мрака подајте њим коња, 0072    Од сламчице пусат и оружје, 0073    Маховине дајте њим одило, 0074    Нека пођу до равне Индије, 0075    Нек обађу драгу своју секу.“ 0076    Кад то виде два божја анђела, 0077    Саходише с неба на земљицу 0078    У кочијам од сувога злата 0079    И дођоше до Ружице цркве. 0080    Отворише девет добрих греба, 0081    Од мртвих их учинише живе, 0082    Од покрова скројише хаљине. 0083    Од земљице скуваше погаче, 0084    Маховине дадоше одило, 0085    А од мрака њим учинише коње, 0086    Од сламчице пусат и оружје, 0087    Подигло се девет браће миле, 0088    Девет браће, девет соколова, 0089    На ’но девет коња паунова: 0090    Они иђу до равне Индије, 0091    Да обађу драгу своју секу. 0092    Кад су дошли до равне Индије, 0093    Липо их је сека дочекала 0094    И прид браћом коње ухватила. 0095    Коње прима, за здравље их пита. 0096    Води браћу у високу кулу, 0097    За пуне их поставила столе. 0098    Ту су били три недиље дана: 0099    Нити браћа јиду нити пију. 0100    Бесидио најстарији брате: 0101    „Ну хајдемо, моја браћо драга, 0102    Ми хајдемо нашем сенту билом!“ 0103    Кад то виде осам браће миле, 0104    Послушају брата рођенога. 0105    Они иђу низ поље зелено, 0106    Остављају драгу секу своју, 0107    Она им се уставит не даде, 0108    И одоше прико поља равна. 0109    Ваздан пива птица ластавица: 0110    „Боже мили, велика ти хвала! 0111    Гди жив исан с мртвим ходијаше!“ 0112    Кад су дошли до Ружице цркве, 0113    Па су браћа секи бесидила: 0114    „О Милице, драга секо наша, 0115    А ти хајде чуват наше коње: 0116    Причела се миса говорити, 0117    Ми идемо мису отпивати.“ 0118    Кад то види млађена Милица, 0119    Чувала им до поднева коње, 0120    По подневу нестаде њој коња. 0121    Пак ми иђе у бијелу цркву, 0122    Кад у цркву, нигди никог нема, 0123    Него саме слике и прилике, 0124    И находи девет добрих греба, 0125    Свих су девет таки и једнаки, 0126    На свих девет по девет ружица. 0127    А кад види млађена Милица, 0128    Она ходе билу двору своме; 0129    А кад била двору на погледу, 0130    Сви су двори црним покривени. 0131    На авлији мајку находила, 0132    Сва је црна као црна чавка, 0133    Па се врати сека унатраге 0134    До Ружице, до бијеле цркве, 0135    Она клече на гола колина, 0136    Па је свету поздравила Госпу, 0137    Не би ли њој грихе опростила. 0138    Језус рече, на колина клече, 0139    И примину, покојна јој душа! 0140    Гребље њој се само отворило, 0141    У греб се је сама укопала.